13
Novembar
2017
|
07:00
Europe/Amsterdam

Delatnosti bi trebalo da se usredsrede na sajber bezbednost umesto na nesigurnost radnog mesta

Nova istraživanja ukazuju na to da evropske radnike više brinu posledice hakovanja nego automatizacija poslova

 

Delatnosti se menjaju, a u srcu tih promena je povezivanje. Očekuje se da će globalna potrošnja na industrijskom internetu stvari (IoT) do 2020. godine iznositi 500 milijardi USD 1 . U sve više povezanom svetu, sajber bezbednost imaće izuzetno značajnu ulogu. Pravilna primena bezbednosti predstavljaće veliki izazov za delatnosti. Najnovijim istraživanjem kompanije Epson o dejstvu tehnologije na ključne sektore poslovanja 2 utvrđeno je da 67% evropske radne snage u sektoru proizvodnje smatra da sajber bezbednost predstavlja veliku pretnju po ovu delatnost. Ova cifra raste na 76% među rukovodiocima. Obračunavanje sa pretnjom sajber napada zahteva prilagođavanje kompanija.

Promena stavova

Široko je rasprostranjeno uverenje da se mnogi plaše kako će transformacija poslovanja dovesti do prekomerne zastupljenosti tehnologije i manjka radnih mesta. Tokom istraživanja nismo utvrdili da je ovaj stav toliko zastupljen, pošto samo 47% evropskih radnika veruje da će tehnologija ugroziti njihovo radno mesto u budućnosti. Takođe, nesumnjivo je da ova pretnja delimično potiče od negativnih posledica sajber kriminala, a ne od automatizovanih procesa. Deloitte je sproveo studiju u SAD kojom je utvrđeno da je sajber kriminal pogodio više od 40% proizvodnih kompanija, pri čemu je 38% njih pretrpelo štetu u iznosu većem od 1 milion USD3. Delatnosti moraju da nađu rešenje kako bi se postarale da šifrovanje ili obične tekstualne poruke koje se prenose mrežama ne mogu da zaraze ključne sisteme i prouzrokuju prekid rada. Moraju da budu obazrive kako bi smanjile mogućnosti za prolaz kroz zaštitni zid ili krađu osetljivih podataka. U sve više automatizovanoj budućnosti, sprečavanje neovlašćenog menjanja robotske infrastrukture takođe će biti od ključnog značaja. Obuka je izuzetno važna u tom pogledu.

Edukacija zaposlenih

Kako proizvodni sektor čini 15% evropskog BDP i obezbeđuje preko 52 miliona neposrednih ili posrednih radnih mesta, radna snaga ima iznenađujuće pozitivan stav u ovom periodu nesigurnosti. Šezdeset dva odsto ispitanika smatra da će proizvodni poslovi da evoluiraju u skladu sa tehnologijom i da ih tehnologija neće zameniti. Osim toga, stručnjaci i 74% viših rukovodilaca u Evropi smatraju da će brze globalne promene u proizvodnji podstaknuti rast lokalnih privreda i poslovnih prilika zahvaljujući tehnologiji. Međutim, kada je reč o sajber kriminalu, od najvećeg značaja je edukacija, a ne pozitivan stav. Veoma je važno redovno obaveštavati radnike o najboljim praksama, pomagati im da razumeju ranjivosti i isticati njihov doprinos u smanjenju sajber kriminala. Poznat je slučaj kompanije Target, lanca prodavnica odeće iz SAD, kada su hakeri ukrali veliku količinu podataka pomoću jednostavne prevare e-poštom koja im je omogućila pristup putem nezavisnih dobavljača4. Ovo su ranjivosti o kojima radnici moraju da budu upućeni kako bi ih predupredili.

Pozitivne promene

Iako je jasno da će proizvodnja u budućnosti ugroziti poslove, verovatno bi najviše trebalo da usmerimo pažnju na sajber kriminal. Do 2020. godine uspostaviće se 12 milijardi veza samo između različitih mašina5. Ovde spadaju raznovrsne veze, počev od digitalizovanih sistema za distribuciju energije, pa do logističke tehnologije za robotiku. Da bismo stvorili uspešnu i povezanu budućnost, moramo da se postaramo za zaštitu ovih veza.Evropska agencija za mrežnu i informacionu bezbednost je sprovela studiju u kojoj je utvrđeno da sajber kriminal pojedinim zemljama odnosi i do 1,6% BDP6. Kada imamo to u vidu, verovatno je mudro to što 67% radne snage i 76% rukovodilaca smatra da sajber bezbednost mora da ima ključnu ulogu u budućnosti proizvodnje.