18
Oktobar
2017
|
15:38
Europe/Amsterdam

Kako tehnologija može da promeni delatnosti?

Četvrta industrijska revolucija će zahvatiti veliki broj sektora pored proizvodnog i zahtevaće da se sastavljači propisa, nastavnici, investitori i radnici prilagode

Delatnosti se menjaju

Tehnološka revolucija će transformisati skoro sve poznate delatnosti. Ove promene neće biti ujednačene. Ove razlike su upadljive u nedavnom istraživanju kompanije Epson o radnom 2025. godine i nakon toga. Intervjuisali smo 17 vodećih stručnjaka o trendovima koje podstiče tehnologija u evropskoj privredi, a zatim smo ispitali 7000 evropskih poslovnih lidera i zaposlenih kako bismo razumeli njihovu osvešćenost i stavove o ovim trendovima, kao i njihova očekivanja o uticaju promena na njih same. Kada je reč o industrijskoj revoluciji, među prvim asocijacijama je slika revolucionarnih mašina koje podstiču inovacije u proizvodnji. Stavovi o novoj (četvrtoj industrijskoj) revoluciji nisu ništa drugačiji. Evropski radnici su naročito istakli automobilski sektor i industrijsku proizvodnju kao područja koja će najviše osetiti uticaj ove revolucije. Međutim, nosioci revolucije nisu samo mašine.

Propisi se menjaju

Ono po čemu se ova revolucija možda razlikuje od onih prethodnih jeste širina okruženja u kome će se javiti. Savremena evropska privreda je regulisana međusobno povezanim propisima koji će imati značajan uticaj na transformaciju sutrašnjice. Naše istraživanje ukazuje na to da 73% evropskih radnika veruje da će nove tehnologije dovesti do usvajanja novih propisa i zakona o pravnoj odgovornosti i praksama. Naša savremena revolucija se možda znatno razlikuje od onih prethodnih upravo po tome – delatnosti kao što je zdravstvena nega se prilagođavaju mnogo zahtevnijem regulatornom opterećenju. Na tom planu će i vladine institucije možda najviše uticati na tehnologiju po određenim sektorima.

Transformacija po sektorima

Ključni element istraživanja kompanije Epson je drugačiji uticaj tehnologije na različite sektore. Istražili smo pet ključnih sektora, kao što su zdravstvena nega, maloprodaja, proizvodnja, obrazovanje i opšti korporativni svet. Jasno je da će se uprkos neporecivim prednostima koje nudi tehnologija, ove delatnosti suočiti sa podjednako velikim izazovima tokom njene efikasne primene. Kada je reč o maloprodaji, utvrdili smo tokom istraživanja da će kupci značajno uticati na to kako se roba kupuje i proizvodi, a da će 3D štampanje otvoriti prostor za lokalnu i prilagođenu proizvodnju. „Big data“ podaci i nosiva tehnologija dodatno će podstaći pomak prema svetu u kom radnici u maloprodaji više ne moraju da ponude robu kupcima, već samo licence za štampanje kod kuće ili na predviđenim mestima. U sektoru proizvodnje, ova promena ponašanja kupaca će značajno uticati na način proizvodnje robe u čitavom svetu. Ovaj sektor se odlikuje iznenađujuće pozitivnim stavom o budućnosti, iako postoji svest o tome da će se tradicionalni proizvodni model u potpunosti izmeniti. U domenu zdravstvene nege, podaci će učiniti zdravstvenu zaštitu široko dostupnom. Oni će omogućiti pacijentima da dođu do dijagnoza i preventivne nege u sopstvenim domovima na nivou koji do sada nismo doživeli.  Međutim, kao što smo prethodno napomenuli, regulatorno okruženje može značajno da utiče na uspeh takvih praksi.

Prilagođavanje u sektorima

Iako se neposredni uticaji na sektore razlikuju, zajednička tema je potreba za pozitivnim prilagođavanjem delatnosti. Izveštaj EU o budućnosti rada iz 2016. godine1 ističe aktuelnu prirodu ove promene, ali i suštinsku potrebu za regulatornim okruženjem koje je razume i prilagođava se u skladu sa njom, pored obrazovnog okvira koji gradi veštine za budućnost. Naše istraživanje je ukazalo na to da prosvetni radnici gaje optimističan stav povodom uticaja tehnologije na njihov sektor. Međutim, finansiranje, obuka nastavnika i odgovarajuća primena mogu da predstavljaju prepreke za postizanje uspeha. Očekuje se da će tokom narednih deset godina i nakon toga privreda nastaviti da se prilagođava i menja u skladu sa aktuelnim tehnološkim inovacijama. Stoga, uspostavljanje obrazovnog sistema koji priprema i podržava radnu snagu sutrašnjice za celoživotno učenje i prilagođavanje predstavlja značajan temelj budućeg razvoja Evrope.

Želite li da saznate više?

Kompletni izveštaj sadrži sve uvide, a možete ga preuzeti

1 http://ec.europa.eu/epsc/publications/strategic-notes/future-work_en#h-2